Nekada su napadači probijali mrežu, danas se samo uloguju.
U septembru 2022. godine napadač je uspeo da kompromituje interne sisteme kompanije Uber. Nije iskoristio do tada nepoznatu ranjivost niti sofisticirani malver. Umesto toga, došao je do korisničkog imena i lozinke jednog spoljnog saradnika, a zatim ga zasuo desetinama zahteva za višefaktorsku autentifikaciju (MFA). Kada zaposleni nije reagovao, napadač mu se javio putem aplikacije WhatsApp, predstavljajući se kao član IT podrške i objasnio da će obaveštenja prestati čim odobri jedan zahtev za prijavu. Zaposleni je to učinio i napadač je dobio pristup internim sistemima kompanije. Ovo je ujedno još jedan dobar primer socijalnog inženjeringa.
Ovaj incident nije pokazao slabost višefaktorske autentifikacije, već činjenicu da je identitet postao najvrednija meta napadača. Kada se napadač prijavi koristeći legitimne kredencijale, više ne mora da upada u sistem, on ulazi na ista vrata kao i svaki drugi korisnik.
Zbog toga se u svetu sajber bezbednosti sve češće može čuti izraz „Identity is the new perimeter“ odnosno: „Identitet je nova linija odbrane”. Granica koju danas organizacije štite više nije samo mreža ili data centar, već identitet svakog korisnika koji pristupa poslovnim sistemima.
Šta je zapravo IAM?
Identity & Access Management (IAM) često se pogrešno posmatra kao sistem za prijavljivanje korisnika. U stvarnosti, njegova uloga je mnogo šira. IAM omogućava organizaciji da u svakom trenutku zna:
- ko pristupa sistemima;
- kojim resursima pristupa;
- sa kog uređaja;
- pod kojim uslovima;
- da li taj pristup i dalje treba da postoji.
Drugim rečima, IAM obezbeđuje da pravi korisnici imaju pristup pravim resursima i to samo onda kada im je taj pristup zaista potreban. Na taj način značajno se smanjuje mogućnost zloupotrebe privilegija i ograničava potencijalna šteta ukoliko do kompromitacije ipak dođe.
Zašto napadači više vole identitete nego ranjivosti
Kada govorimo o sajber napadima, često zamišljamo hakere koji pronalaze složene tehničke propuste u sistemima. Stvarnost često nije toliko komplikovana, naprotiv. Ako napadač uspe da dođe do legitimnog korisničkog naloga, više nema potrebu da „provaljuje“ u sistem. On se prijavljuje kao svaki drugi korisnik, koristeći važeće korisničko ime i lozinku. O tome kako napadači dolaze do korisničkih naloga i zbog čega je digitalni identitet postao jedna od njihovih najvrednijih meta detaljnije smo pisali u našem prethodnom blogu.
Kompromitovani kredencijali i dalje predstavljaju jedan od najopasnijih načina za sticanje početnog pristupa organizacijama. Iako je prema Verizon 2026 Data Breach Investigations Report (DBIR) eksploatacija ranjivosti ove godine prvi put postala najčešći početni vektor napada (31%), zloupotreba kredencijala i dalje učestvuje u 13% potvrđenih bezbednosnih incidenata, što pokazuje da ukradeni ili kompromitovani nalozi ostaju izuzetno vredan alat u arsenalu napadača.
Napadači danas koriste različite metode:
- fišing kampanje;
- infostealer malver koji krade sačuvane lozinke iz pregledača;
- krađu sesijskih tokena;
- MFA fatigue napade;
- kupovinu kompromitovanih kredencijala na ilegalnim tržištima.
Njihov cilj više nije da obore zaštitu, već da izgledaju kao legitimni korisnici.
Kada se napadač prijavi kao zaposleni
Ovo predstavlja jedan od najvećih izazova savremene sajber bezbednosti. Ako bezbednosni sistemi registruju prijavu sa ispravnim korisničkim imenom i lozinkom, napadač u početku izgleda potpuno legitimno. Može da pristupi elektronskoj pošti, poslovnim aplikacijama, deljenim dokumentima ili cloud servisima, često bez izazivanja sumnje. Zbog toga organizacije danas mnogo više pažnje posvećuju zaštiti identiteta nego samoj mreži.
Nije dovoljno znati samo da li je korisnik uneo ispravnu lozinku. Organizacije danas moraju da razumeju:
- Ko pokušava da pristupi sistemu?
- Sa kog uređaja i sa koje lokacije dolazi zahtev za pristup?
- Da li se ponašanje korisnika uklapa u njegov uobičajeni obrazac aktivnosti?
- Kojim podacima i aplikacijama taj korisnik zaista treba da ima pristup?
- Da li nivo pristupa odgovara njegovoj ulozi i trenutnim poslovnim potrebama?
Upravo na ovim principima zasniva se savremeni pristup bezbednosti identiteta, stalna provera korisnika, uređaja i konteksta pristupa, umesto automatskog poverenja samo zato što su kredencijali ispravni.
Najčešće greške koje organizacije i dalje prave
Iako većina kompanija koristi neku vrstu upravljanja identitetima, u praksi se često javljaju isti problemi.
Na primer:
- nalozi bivših zaposlenih ostaju aktivni;
- korisnici imaju više privilegija nego što im je potrebno;
- administratori koriste iste privilegovane naloge za svakodnevni rad;
- MFA nije obavezna za sve korisnike;
- servisni i administratorski nalozi godinama ostaju bez revizije.
Svaka od ovih situacija povećava rizik od kompromitacije i olakšava napadačima kretanje kroz organizaciju nakon inicijalnog pristupa.
Identity Security postaje poslovni prioritet
Kako organizacije ubrzano prelaze na cloud servise, broj digitalnih identiteta raste iz godine u godinu. Istovremeno rastu i očekivanja regulatora, partnera i klijenata da kompanije mogu da dokažu ko ima pristup kritičnim sistemima i kako tim pristupom upravljaju.
Kompromitovan korisnički nalog danas može dovesti do prekida poslovanja, krađe podataka, finansijskih gubitaka i narušavanja poverenja korisnika jednako kao i svaki drugi ozbiljan sajber incident. Upravo zato vodeće organizacije sve više ulažu u upravljanje identitetima, kontrolu privilegovanih pristupa i modele zasnovane na principima Zero Trust bezbednosti.
Sajber bezbednost počinje identitetom
Savremene organizacije više ne mogu da računaju na to da će mrežni perimetar zaustaviti svaki napad. Granice poslovnog okruženja postale su znatno šire, a korisnički identiteti predstavljaju jednu od najvrednijih meta napadača.
Efikasno upravljanje identitetima i pristupima danas je jedan od ključnih elemenata sajber otpornosti. Kada organizacija ima potpunu kontrolu nad korisničkim nalozima, privilegijama i pristupima, značajno smanjuje mogućnost zloupotrebe identiteta i brže reaguje na bezbednosne incidente.
Kroz rešenja za Identity & Access Management (IAM), upravljanje privilegovanim pristupima (PAM), višefaktorsku autentifikaciju (MFA) i bezbednosni konsalting, PULSEC pomaže organizacijama da izgrade pouzdan sistem upravljanja identitetima, unaprede kontrolu pristupa i povećaju svoju sajber otpornost.
